 |
|||||
|
|||||
 |
|||||
|
О ЈЕЗЕРУ Власинско језеро се налази у југоисточној Србији на територији општине Сурдулица, удаљено 30км од долине Јужне Мораве ка западу и од југословенско-бугарске границе ка југу. Налазећи се на 1213 м надморске висине и простирући се на површини од 16 км2 највеће је и највише вештачко језеро у Србији.  На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и истицала река Власина, настало је данашње Власинско језеро. Језеро чија боја воде варира од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском пејзажу.  Историјски записи који спомињу Власинску висораван потичу још од ЏВИИИ века под називом Власинско блато или Власинска тресава због нагомиланог тресета и блата насталог спирањем речних токова. На тај начин је у кањону дугом 20 км створена мочвара која је на појединим местима била испуњена живим песком.  Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду пространог зеленог ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано неколико власинских насеља између којих теку бистри и жуборни потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варденик.  Подручје Власинског језера одликује се и значајним културним споменицима и етнографским вредностима, као што су: манастир у Паљи, црква у Божици, Клисури, Црној трави и Кула у Клисури. Природне лепоте и реткости овог подручја које чине: планине, клисуре, водопади, извори, реке, флора и фауна, као и благонаклони утицај климе и тишина планинске природе чине ово место идеалним за боравак у различитим периодима године. Због ових одлика подручја у току су истраживања Завода за заштиту природе ради заштите овог подручја као парка природе. |
|
|||
